Legende mogu poslu�iti kao vodi� o tome �ta se mo�e o�ekivati u �asovima pre pomeranja, i za vreme samog pomeranja. Naravno, folklor govori samo o onome �to su iskusili pre�iveli, a ne oni koji su umrli za vreme pomeranja. Rep 12. planete se okre�e na suprotnu stranu od Sunca, po�to ga gura solarni vetar. Zbog toga, on ne zaka�inje Zemlju sve dok 12. Planeta ne bude pozicionirana izme�u Zemlje i Sunca, tokom kratkog trenutka vremena. Za vreme Jevrejskog egzodusa, pri�a se da je Mojsije mogao da oboji boje Nila u crveno, uz pomo� njegovog �tapa. Naravno, crvena pra�ina iz repa komete je ovo izazvala, ali po�to je bio unapred upozoren da se trenutak pribli�io, Mojsije je iskoristio ovu informaciju. Prema tome, �ovek mo�e saznati iz folklora da je pra�ina iz repa komete padala na Zemlju barem nekoliko �asova pre pomeranja. Crvena pra�ina se lak�e uo�ava kada je u vodi, koja reflektuje svetlost na takav na�in da se boja mo�e jasnije videti. Me�utim, i bilo kakva bela tkanina mo�e poslu�iti u ove svrhe. Folklor govori o crvenim rekama i sli�nim stvarima, i ovo je bio najou�ljiviji efekat pra�ine koja je ina�e padala izme�u kamenja ili bivala oduvana izme�u pukotina, tako da nije bivala uo�ena.
Zbog repa komete koji zaka�inje Zemlju prvo se javlja crvena pra�ina, koje najvi�e ima u oblacima oko repa, zatim te�i �ljunak, i na kraju stene. �ljunak se u folkloru naziva gradom, koji mo�e o�tetiti ku�e i povrediti ljude i �ivotinje koji se na�u pogo�eni ovom nepogodom. Od stena se ne mo�e odbraniti, ali su na sre�u retke. Kao i kod meteora koji padaju sa neba, ako neki padne na vas, sledi vam slede�a inkarnacija! Prema tome, crvena pra�ina treba da vam bude zank da se sklonite sa vetra, pod strukturu sa metalnim ili zemljanim krovom. Pomeranje polova sledi za nekoliko �asova. Padanje crvene pra�ine se de�ava sigurno manje od 24 �asa ranije, a najverovatnije manje od 12 �asova ranije. Ovo zavisi od nekoliko faktora, uklju�uju�i i to koliko brzo pra�ina pada kroz atmosferu na zemlju gde �e ljudi tragati za prvim znacima i zato �e tek na zemlji biti zapa�ena. Na jednoj lokaciji, prvi znak pra�ine se mo�e javiti 18 �asova pre pomeranja, i svi �e u panici pobe�i u skloni�ta. Na nekoj drugoj lokaciji, pra�ina ne�e biti prime�ena dok ne postane gusta, otprilike 6 �asova pre pomeranja, dobro vreme da se uputite ka skloni�tima u svakom slu�aju.
Zatim �e iz repa komete po�eti da padaju na Zemlju stene. Zbog toga, narod jedva da �e primetiti nedostatak crvene pra�ine, koja nije prestala da pada ve� je zamenjena krupnijim kamenjem. Kada bude po�eo da pada �ljunak, malo njih �e obra�ati pa�nju na pra�inu, a ve�ina �e tr�ati ka skloni�tima. To je dobro, jer predstoji pomeranje! �ljunak se nalazi u repu, jer je privu�en gravitacijom 12. Planete, ali ako nije dovoljno blizu planete biva otrgnut tokom njenog putovanja. Zbog toga, �ljunak je privremeni putnik 12. Planete, za razliku od pra�ine koja je privu�ena magnetnim poljem, ili stena koje su kao mali meseci i koji su privu�eni gravitacijom. Prema tome, obi�an krov vas mo�e za�tititi od kamenja, koje �e biti sli�no gradu za vreme jakih oluja, gde grad od leda pada i uni�tava letinu.
Za vreme nedelje prestanka rotacije, uobi�ajeno zagrevanje i hla�enje koje se de�ava za vreme rotacije prestaje. Zbog ovoga se strana Zemlje koja je okrenuta ka suncu zagreva bez hla�enja, i sli�no tome no�na strana se hladi bez zagrevanja pod suncem narednog dana. �ta se de�ava usled ovoga, tokom nedelju dana? Da li �e se jedna strana Zemlje skuvati, a druga zalediti? Folklor tako�e poru�uje �ove�anstvu da se takva situacija ne de�ava, jer postoje pre�iveli, a pre�iveli ne govore o takvom problemu. Zapravo, zbog atmosfere koja se pomera, topao vazduh se di�e a hladan pada, kao i obi�no, postoji razmena toplote, �ak i bez rotacije. Zbog toga, oni sa dnevne strane �e primetiti da je mo�da toplo kao tokom vrelog letnjeg dana, ali ne gore od toga, a oni sa no�ne strane �e mo�da primetiti da moraju bolje da se pokriju i uklju�e grejalicu ili zapale vatru, kao za vreme zime, ali ne gore od ovoga.