Re�i Zetana: Koordiante
Napomena: napisano za vreme IRC sesije Re�i Zetana U�ivo 8. Decembra 2001. godine. Planeta X i 12. Planeta su ista planeta.


Ve� smo objasnili da se dolaze�a Planeta X uglavnom kre�e pravolinijski ka Zemlji. Pomeranje u njenoj putanji je malo, jer se tokom kretanja ka Zemlji mo�e pomerati malo u stranu, gore ili dole, a da ne ometa svoje pravolinijsko kretanje. Ovo je sli�no automobilu koji se kre�e po autoputu, koji se mo�e pomeriti malo kako bi obi�ao druga kola ili da izbegne mrtvu �ivotinju na putu, a da nastavi skoro potpuno da se kre�e napred. Pogled od napred, u odnusu na pogled sa strane, je druga�iji, i mo�e da zavara. Me�utim, postoje i drugi razlozi za�to se na�e Koordinate menjaju, �esto i od nedelje do nedelje. Planeta X se posmatra sa Zemljine povr�ine, i pritom svetlost koja poti�e od ove planete i njenih meseca i oblaka pra�ine mora da putuje ka Zemlji i pritom nailazi na mnoge prepreke. Ono o �emu obi�an �ovek slabo razmi�lja je stepen do kog se krive �estice svetslosti. On je svestan da njegova stopala izgledaju pomerena od njegovih nogu kada stane u vodu i pogleda na dole, ali ovaj fenomen on ne primenjuje kada gleda u nebo jer ljudsko vo�stvo i nau�ni krugovi �ine malo kako bi obrazovali ljude ili im pomogli. Ako voda mo�e da savija svetlosne zrake na ovaj na�in, �ta mislite kakav uticaj mogu imati atmosfera, solarni vetar i ostale planete u sistemu?

Mi prora�unavamo ove uticaje, i dajemo vam skup koordinata za bilo koji dan koje �e omogu�iti revnosnom posmatra�u da tra�i i na�e ovo �udovi�te koje se kre�e ka Zemlji, sa bilo kog dela Zemljine kugle. Mi u ovoj stvari uzimamo prose�ne vrednosti tako da koordinate ne�e mnogo odstupati za bilo koju ta�ku posmatranja na Zemljinoj kugli. Prema tome, za bilo koju ta�ku posmatranja, koordinate najverovatnije ne�e biti ta�ne, ve� �e biti blizu Planete X. Zato mi ka�emo gledajte oko ovog mesta. Za amatere, koji su navikli na svetlost zvezda koja ulazi u atmosferu u takvom intenzitetu da �ak i kad se ve�ina svetlosnih zraka iskrivi, postoje i oni koji direktno dolaze do teleskopa, ovaj koncept zvu�i �udno. Me�utim, infracrveni i osnovni crveni spektar svetlosti se lak�e krive, i zbog toga va�i zalasci sunca izgledaju jarko narand�asti. Kao �to smo objasnili, ovo su savijeni svetlosni zraci, koji se ne vide za vreme dana kada su prikriveni ostalim svetslosnim zracima, ali se vide kada im se dozvoli ekskluzivno prisustvo na pozornici.

Sva prava zadr�ana: ZetaTalk@ZetaTalk.com